Priča iz kampa: Čekanje ubija nadu

Tekst je urađen u sklopu projekta “Dobrodošli” koji realizuje Centar za aktivizam Vranje uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM).

Ava iz Gane, Ajša iz Sirije, Hamza i Jusuf iz Avganistana, Muhamed iz Egipta se najverovatnije nikada ne bi sreli da sudbina nije umešala svoje prste u njihove živote. A svako od njih, kako kažu imao je život i velike planove. Preko noći sve se promenilo i njihov jedini plan bilo je bekstvo iz sopstvene zemlje. Dok su iz Avganistana i Sirije bežali od bombi i smrti, iz Afrike su bežali od gladi i opet smrti. 

I svi su se našli u Preševu, u prihvatnom ce ntru za migrante. 

Awa govori engleski dok Ajša komunicira samo na arapskom. Međutim, to im ne smeta da se druže i zajedno provode vreme. 

-Ja sam ovde sama, a Ajša je sa mužem i sinovima, ali najviše vremena provodimo jedna sa drugom. Ne mešamo se sa muškarcima, osim što ona kontaktira sa svojim mužem i sinovima. Naučila me je da šijem. Tako nam brže prolazi vreme dok čekamo – kaže Ava. 

Njih dve čekaju da odu u Nemačku. Ajšina porodica je to imala u planu kada su napustili svoj ratom razoreni dom i krenuli na put. Ava je iz Gane krenula u potrazi za boljim ekonomskim položajem. Kaže, “bilo gde gde će imati posao i hranu svakog dana”. Ovde je srela Ajšu i odlučila da zajedno sa njom i njenom porodicom ode u Nemačku.

-Ne znam kada će to biti moguće jer su granice zatvorene. Ostaje nam da čekamo – kaže dvadesetsedmogodišnja Afrikanka. 

I Hamza i Jusuf čekaju. I Muhamed. Prekraćuju vreme igrajući karte. Sporazumevaju se malo na engleskom, malo rukama i ne smeta im jer se, kažu, razumeju. 

Muhamed je pre tri meseca stigao u Preševo. U Egiptu je u građanskom ratu izgubio brata, kuću,posao. Pokušao je da nastavi život tamo,ali nije išlo. Izlaz iz svoje situacije vidi u Zapadnoj Evropi. 

-Znam da krečim i farbam zidove. Planirao sam da to radim u Nemačkoj kada budem stigao tamo. Moleri su traženi i dobro plaćeni. Štedeću i možda se jednog dana vratim u Egipat i otvorim restoran-priča Muhamed.

U Nemačku su krenuli i Jusuf i Hamza. Ni oni nisu imali sreće. Nekoliko puta su ih vraćali sa mađarske granice, ali ih to nije pokolebalo.

-I Turska je bila zatvorila granice, pa evo nas ovde – kažu uglas. 

Oni nisu izgubili nadu da će uspeti u svom planu da se domognu Zapadne Evrope. 

-Nismo izgubili nadu, ali ima dana kada potonemo, depresivni smo i tužni jer znamo da moramo da čekamo, a čekanje ubija nadu – kažu svi oni.